Blog Vrbanj

Za ništo postić vajo da smo složni i da imamo MUDA
Vidin da je danas bila nika akcija da će se trumbetonjen fremat donošenje zakona o koncesijama na pomorsko dobro. Nison niti bi jer to su somo predstave koje nikome od vladajućih ništa ne značidu jer niti ih je ko ču niti in je briga i da ih je ču. Lokalni izbori su pasali tako kako su u Dalmaciji pasali i sad morete i boje trumbetat četiri godišća. Ali ima lika za sve somo vajo imat MUDA. E ova slika varbonske skule ni za ništa stavjena jer ona pokazije kako se oni koji su složni i imadu MUDA moredu za ništo izborit.

Donkve 1967 je zbog smanjenog broja dice donesena odluka da se ukine osnovna skula u Varbanju. Ma tadašnji Varbanjani nisu klapatali maškinima po Pjaci niti zvonili zvončićima od živega da bi ih ko ču u Zagrebu nego se je dvanaste Varbanjanih  ukarcalo na ferotu i ravno u Zagreb u Sabor. Kad ih je osiguranje vidilo kakovi su najušeni nisu ih niti provali fremat nego su Varbanjani sa MUDIMA uletili u zgradu i ravno kod republičkog sekretora za prosvjetu. Nisu niti kucali niti pitali jel se more intrat nego otvorili vrota bez kucat i upali u kancelariju. Ovi je osto iznebjušen ma isto ih je lipo sasluša a znajuć Morkota Batetovega i Remetu bit će imo čo čut. Drugi su bili bokun mirnije naravi. Zakantalo se je unutra kod sekretara onako po varbonsku onu o Matiju Ivaniću i onda su mu objasnili  problem. Pri nego su se vrotili u Varbonj došla je bila direktiva da skula ostaje dokle god bude i nojminimalniji broj dice da more opstat. I ostala je još osan godišć. Meni je sestra počela u parvi 1967 i finila ka zodnja generacija osnovnu u Varbanju. A da su klapatali zvončićima i motikima po mašurima po Pjaci ništa od skule. Ma vajalo je imat MUDA za to a Varbanjani su ih imali. (Naravno, ovo o upadu u ured sekretara bez kucanja i o pjevanju o Matiji Ivaniću je napisano malo u šali da se podsjetimo osobnosti Remete i Markota Batetovega koji bi u nekoj drugoj  manje bitnoj  situacijii i bili kadri tako nastupiti jer je delegacija bila najavljena unaprijed, posjet su pomogli dogovoriti Vrbanjani koji su živili u Zagrebu i sve je obavljeno veoma ozbiljno i odgovorno)

Školska zgrada u Vrbanju

Na slici je delegacija Vrbanjana koja je na jesen 1967 išla u Zagreb. Prema pozadini slike pretpostavljam da je slikano ispred zgrade Sabora.

Miko Buratović Ženčin Gornji, Jakov Tresić, Dinko Matković Balolić, Marko Pavičić Bufić (Žbaralotov), Petar Razović Ružin, Dinko Vidošević Remeta, Marko Lušić Batetov, Dinko Pavičić Donkić Bujolov, Ivan Matković Dražica, Nikola Matković Šendik, Antun Buratović Buratov, Andrija Vidošević Gundejov