Blog Vrbanj

Jematva

Sutra partijemo u jematvu,

Sudi su stanji i šunferoni,

A misi se močidu, u maštilu,

Neka odmeknu i budu parćoni.

Koca je pokroćena,

Na daske konpason, napravjen krug,

Sa krivon pilon dno išegano,

Za utore izdubat,ima se strug.

Dižva i vridica su popravjene,

Od zabandunonega, karatilčića dug.

Sedlo se prid jematvu, porepeco, popravi,

U blazinje klosja od raži napuni,

Od kože poprug i nova poklada se stavi,

Mulu sve drugačije, pok se joguni,

Naćuli uši, jidi se ,kuni.

Kopita se pridnja isiče od naprid

Pomalo sjušto da budu dreta,

Potkove zakije, sa puno pomnje,

Da živo ne zaboli,bila bi šćeta,

I da ne iskoči, i da koga ne urepa.

Svi smo nanoge,prin sunca istoka,

Mat je već friški, kruh ispekla,

Koze pomuzene, mliko uzovreno,

Turta tepla,na stolu čeka.

Noćas se otac, isto ustava,

Mulu je diteline opet stavija,

Upu mu hlodne, vode iz gustirne,

Nažar se i napoji, propja, alavija.

Mul je osedlan,visidu misi,

Od kostretih su zovuze, ča otac je napravi,

Pritegneti nose, za zodnje luke,

Misto se naprid, za uzjahat ostavi.

Kocu san išo i nosin na rame,

Vrića je šoto, ma žuja isto,

Meška se voja, tamo ovamo,

I jedva čekan, doć do na misto.

Kartol pun spize, pud poja partije,

Puldoma ćemo, grožja donit,

Plavca molega i maraškine,

Podgrede u šufit, obisit i osušit.

Bere se žvelto, introda je dobra,

Učas se sveti, mula natarga,

Meke se robe, pod spartu stavi,

Da rame nažuja, bilo bi vraga.

Koca je puna, bilega grožja,

Bogdanjuše, tarpinke, parča i mehuje

Guštozo se meškon, probije, meči,

Opoliti mast se, šešulon puje.

Kad se mih maston napuni, ušće se skupi.

Sa krajen zovuze, u livu ruku ćapo,

A desnon šoldo, tartajun varti,

Po redu zavije i zamoto.

Kako se tartaiun, okolo okriće,

Sve škripje od force, kad se steže,

Ni kapje masta, iscidit neće,

Kad se juski, stisne i sveže.

Svak iz svoje bonde, mih svoj naparti,

Gonjoč hita, oglav priko sride,

Stoji atento, da se ne krivi,

Za mulon goni i viče mu :“de…

Napisao: Braco Jakas (Zavala) 2013.