Blog Vrbanj

Partenca u skulu iz Stranice

Ujutro kad bi se diga za u skulu,

vajalo je parvo izist joje u sorbulu.

Nona Vica ili stora teta Morica bi ga u važetić sa provislon stavile,

obisile važetić na komoštre i da voda uzovre ostavile.

Kroz ponistricu prima istoku iza Bijakove bi sunce izahodilo,

a jo bi se kad bi izi joje napi iz kore prošeka kojega bi se pri razvodnilo.

Prošek, uje, kvasina i vino stoli su u ponari sa vrotima,

kruh u banketu a sol, Divka i cukar (ako ga je bilo) na skanciji meju pjatima.

Za užigu se je dupero cmij i izmišano malo sumpora i soli,

I hitilo po žeravi zaprećanon u lug od sinoć da se lašnje razgori.

Iza bonka stole su ogrizine koje bi se na komadiće izlomilo

i sa njima ispod važetića naložilo.

Govorilo se da joje vajo da vre tri minuta,

ma kako ni bilo areloja ni se bacelalo u dva punta.

Kad bi izi i napi se vodnega prošeka,

boršu sa librima u ruke i pud skule bi uteka.

Ali pri tega bi teta ili nona iz žepa baren umendul ili orih izvadile,

u ruke stavile, bušile me i sarčeno pozdravile.

Za obid posli skule puno putih san ji kruha nacupanega u uje sa malo soli,

bojega ni bilo a i da je jo san to jist voli.

A kruh stor od šetemonu don kad se već ne bi moga suh jist,

bili bi uzavrili vode, isikli mi kruh na fetice, stavili malo luka,

soli i uja, polili vrilon vodon,

poklopili da se razbumbo i ta spiza mi je bila fešta

jer se je barenko kruh moga lašnje grist.

Odovna ni već none, ni već ni tete,

niti sunce već radi nareslih borih ujutro kroz ponistricu ni zasjalo,

ali jo san još uvik osto ono molo dite,

kuntento i sa malo jer za obilašćinu nikad ni ni znalo.

-------------------------------------------------------------------

Ivo Budrovića i zajednička nan nona Vica

Nona Vica Budrovića

Nona Vica Budrovića

Nona Vica Budrovića i stora teta Morica Budrovića

Stora teta Morica Budrovića